litbaza книги онлайнРазная литератураАнглийская поэзия XIV–XX веков в современных русских переводах - Антология

Шрифт:

-
+

Интервал:

-
+

Закладка:

Сделать
1 ... 224 225 226 227 228 229 230 231 232 ... 346
Перейти на страницу:
gave him golden rods to rule mankind.

Some brought him drops from dying heroes’ veins

And holy tears; some robes from Fancy’s treasure,

Beauty, and vials of the wine of Pleasure,

And soft oblivious balms to lull his pains.

Some with the last words of the Wise would fill

His tender soul; some with Apollo’s songs;

Some with proud echoes of Olympian tongues

Weighty in council, mighty over ill.

Then in the middle of the chamber stood

A sovran Shape, but as a mother mild,

And touch’d the forehead of the sleeping child,

And spoke in solemn accents breathed with good.

“Fear not — I am the Mother of the Fays:

One gift of mine is better than their best:

Take thou this only — pine not for the rest —

’Tis more than Wealth, or Power, or length of Days”.

And in her hand an adamant corslet shone —

“Wear this — upon the outer face shall be

The hearts of others shadow’d unto thee”,

She cried — “upon the innermost thine own”.

Фредерик Теннисон (1807–1898)

Родник

В прозрачном воздухе поёт

чистейший из ключей,

речным богам наряды вьёт

из солнечных лучей.

Единство чувства ясность форм даёт

и в блеске бурь, и в радостном раю.

Моей бы речи — магию твою,

чтоб воздух пел, как над тобой поёт!

Родник, как странен он и скор —

Напев, что даришь ты.

Сияньем искр ласкает взор

Причудливость мечты.

И сколько мне не выпало бы лет —

Я видеть серебристость рос готов,

В гармониях созвучий и цветов,

Что ветру— непоседе мчатся вслед.

Игры фантазий не тая,

узоры песня льёт.

Как мелодична речь твоя

День целый напролёт!

И юность безмятежная сплела

надежды и утраты, смех и плач,

Как беззаботно сердце мчится вскачь,

и буря вдаль мечту не унесла!

Придет пора — и мысль, и речь

Мороз скуёт, жесток.

В творенье боль утрат облечь

Тебе настанет срок.

У старости есть сердце — но оно

застыло, и суров холодный взгляд,

И стрелы солнца больше не летят

Улыбке плач сменить не суждено.

Перевод И. Поляковой-Севостьяновой

Утро солнцестояния

Рассвет. Солнцестоянье. И густой

Свет Океана на Восход катился,

Снег на вершинах ярко засветился,

Цветы в долинах — скрыты темнотой.

Благословенный час! Тишь не спеша

Вползала, ароматами согрета,

В окно, где мать, вдыхая запах Лета,

Дремала, обнимая малыша.

Склонился золотой цветок устало,

И колокольчик с розой, и вьюнок…

Её мечта, пока уснул сынок,

Невиданною роскошью блистала.

Из сумрачных цветов, лишь День возник,

сбежались феи в комнатку над садом,

И музыка легко звучала рядом,

Блаженством наполняя каждый миг.

Одни — бессмертье Утра сберегли,

И, в детский сон влетая друг за другом,

Веселье, что даруется лишь Югом,

Любовь, надежду, радость принесли.

А те, в зелёном, с Севера привет

Охотничьим рожком провозгласили.

Дары подносят — мужество и силы,

И горные цветы, и жизни цвет.

Те — словно Гномы, скрыты темнотой

В алмазных копях Индии на страже, —

Каменьев пламя поднесли, и даже

Всемирной власти скипетр золотой.

Душе — усладу, святости — слезам,

Кровь воина, что чист и храбр до гроба,

Хмель наслажденья, и мечту, и чтобы

Боль усыпить — забвения бальзам.

И Мудреца почившего завет,

И речь богов — язык Олимпа гордый,

В страданьях — сильный, а в советах — твёрдый.

И песен Аполлона вечный свет.

И вдруг… Возникла в комнате — Она.

Как мать, ладонью детский лоб накрыла,

Торжественно и властно говорила, —

Но добротою речь была полна.

— Не бойтесь. Мать всем феям я. И нет

прекрасней дара моего. Поверьте —

Сосна нужна для жизни — не для смерти,

Важней Богатства, Власти, долгих Лет.

И панцирь засверкал в руках её.

— Носи, дитя! Дорогою любою

Пусть все сердца стремятся за тобою —

Но должен сердце ты сковать своё.

Перевод И. Поляковой-Севостьяновой

Edward FitzGerald (1809–1883)

Old Song

‘Tis a dull sight

To see the year dying,

When winter winds

Set the yellow wood sighing:

Sighing, O sighing!

When such a time cometh

I do retire

Into an old room

Beside a bright fire:

O, pile a bright fire!

And there I sit

Reading old things,

Of knights and lorn damsels,

While the wind sings —

O, drearily sings!

I never look out

Nor attend to the blast;

For all to be seen

Is the leaves falling fast:

Falling, falling!

But close at the hearth,

Like a cricket, sit I,

Reading of summer

And chivalry —

Gallant chivalry!

Then with an old friend

I talk of our youth —

How ’twas gladsome, but often

Foolish, forsooth:

But gladsome, gladsome!

Or, to get merry,

We sing some old rhyme

That made the wood ring again

In summer time —

Sweet summer time!

Then go

1 ... 224 225 226 227 228 229 230 231 232 ... 346
Перейти на страницу:

Комментарии
Минимальная длина комментария - 20 знаков. Уважайте себя и других!
Комментариев еще нет. Хотите быть первым?