litbaza книги онлайнРазная литератураАнглийская поэзия XIV–XX веков в современных русских переводах - Антология

Шрифт:

-
+

Интервал:

-
+

Закладка:

Сделать
1 ... 163 164 165 166 167 168 169 170 171 ... 346
Перейти на страницу:

Утешит твой родник.

Умолкнет моря глубина,

На сердце ляжет тишина,

Хоть завывает буря,

И волны — словно кряжи гор,

И небесам наперекор

Пучина смотрит хмуро;

Когда, казалось, смерть близка,

Уже неотвратима,

Коснётся нас твоя рука,

И страх проходит мимо.

Тревоги так многи —

Из безнадежной тьмы

Нежданно желанный

Увидим берег мы.

Героя оживишь порыв,

Бессмертья славу приоткрыв

Среди кровавой брани:

Ты мужеством скрепишь сердца —

Владеть оружьем до конца,

Не ослабляя дланей.

Трубы военной грозный вой

Смертельный страх внушает;

Но побеждает голос твой —

О чести он вещает.

Хоть дико, столико

Царит смятенье сплошь,

Ты вести без лести

О мире принесёшь.

Возвысишь взор ученика,

Пути науки свысока

Цветами осыпая.

Влюблённый плачет без тебя,

Тревогой радости губя,

Унынью уступая.

Ты Гименея зришь обряд

И украшаешь узы;

Влечёт девиц твой бодрый взгляд

И юношей к союзу:

Пусть строго с порога

Глядит на них беда —

В утратах богаты

С тобой они всегда.

Рассвет ли жизни, иль закат —

Тебе мы верим все подряд:

Искусно ты чаруешь;

Звучит целебный, мягкий глас,

В печалях — радости не раз

Нежданные даруешь.

Когда ж последний час придёт,

Земных утех лишая, —

Ты сломишь страха смерти гнёт,

Всей силой поражая.

Печалей едва ли

Припомнятся черты:

Ведёшь нас, зовёшь нас

К небесной славе ты.

Перевод Е. Кистеровой

Thomas Russell (1762–1788)

* * *

Oxford, since late I left thy peaceful shore,

Much I regret thy domes with turrets crown’d,

Thy crested walls with twining ivy bound,

Thy Gothic fanes, dim isles, and cloysters hoar,

And treasur’d rolls of Wisdom’s ancient lore;

Nor less thy varying bells, which hourly sound

In pensive chime, or ring in lively round,

Or toll in the slow Curfeu’s solemn roar;

Much too thy moonlight walks, and musings grave

Mid silent shades of high-embowering trees,

And much thy Sister-Streams, whose willows wave

In whispering cadence to the evening breeze;

But most those Friends, whose much-lov’d converse gave

Thy gentle charms a tenfold power to please.

* * *

In days of old, ere charm’d at length to rest

Stern Chivalry her idle spear uphung,

Sweet mid loud arms the Minstrel’s music rung;

In each proud castle, at the gorgeous feast,

Mix’d with bold Chiefs he sat, an honour’d guest;

Cheer’d with the genial rites, his lyre he strung,

War, Love, the Wizard, and the Fay he sung,

And fir’d with rapture each impassion’d breast:

Such were the strains, which in her livelier prime

Bright Fancy pour’d; but ah! they’re heard no more!

Yet is not Genius dead: the song sublime

Might burst in tides as copious as of yore;

But WANT, grim Monster, checks the raging rhyme,

And damps the Poet’s wing outstretch’d to soar.

Томас Рассел (1762–1788)

* * *

Покинув, Оксфорд, мирный берег твой,

Без куполов скучаю именитых

И стен готических, плющом увитых,

Клуатров, башен старины седой;

Без хартий, полных Мудрости святой,

Без колокольных звонов, иль разлитых

Задумчиво, иль резвых, деловитых,

Иль в поздний час играющих отбой;

А больше — без прогулок молчаливых,

Раздумий, что дарил мне лунный свет,

Речных сестер[49], прохлад в прибрежных ивах,

Что шепчутся и ветру шлют привет,

И больше всех — друзей моих шумливых

И наших полных радости бесед.

Перевод А. Серебренникова

* * *

В минувший век, пока не оскудели

Дерзанья рыцарства на склоне дней,

Средь битв, пиров звучали все слышней

В старинных замках песни менестреля;

Он гостем был, где витязи сидели,

Он славил вместе с лирою своей

Войну, любовь, волшебников и фей,

Сердца восторгом страстно пламенели.

Фантазия царила в те года —

Увы! Уж нет былого изобилья!

Но Гений жив — раздастся иногда

Напев возвышенный среди бессилья,

Но рядом и чудовище-Нужда —

Оно поэту связывает крылья.

Перевод А. Серебренникова

Ann Radcliffe (1764–1823)

Night

Now Ev’ning fades! her pensive step retires,

And Night leads on the dews, and shadowy hours:

Her awful pomp of planetary fires,

And all her train of visionary powers.

These paint with fleeting shapes the dream of sleep,

These swell the waking soul with pleasing dread;

These through the glooms in forms terrific sweep,

And rouse the thrilling horrors of the dead!

Queen of the solemn thought — mysterious Night!

Whose step is darkness, and whose voice is fear!

Thy shades I welcome with severe delight,

And hail thy hollow gales, that sigh so drear!

When, wrapt in clouds, and riding in the blast,

Thou roll’st the storm along the sounding shore,

I love to watch the whelming billows, cast

On rocks below, and listen to the roar.

Thy milder terrors, Night, I frequent woo,

Thy silent lightnings, and thy meteor’s glare,

Thy northern fires, bright with ensanguine hue,

That light in heaven’s high vault the fervid air.

But chief I love thee, when thy lucid car

Sheds through the fleecy

1 ... 163 164 165 166 167 168 169 170 171 ... 346
Перейти на страницу:

Комментарии
Минимальная длина комментария - 20 знаков. Уважайте себя и других!
Комментариев еще нет. Хотите быть первым?